1. Ne postoji smrtonosnije oružje od volje.
2. Ne plašim se čoveka koji je vežbao 10.000 udaraca jednom, ali se plašim onoga koji je vežbao jedan udarac 10.000 puta.
3. Ne moli se za lak život, moli se za snagu da izdržiš težak život.
4. Dugoročna doslednost pobeđuje kratkoročan intenzitet.
5. Budi kao Voda… Voda i ima i nema oblik. To je najmekši element na Zemlji koji ipak probija i najtvrđu stenu.
6. Niko ne može da vas povredi osim ako mu to ne dozvolite.
7. Ispravno ponašanje je vođeno razlogom i kreativnošću.
8. Smena leta i zime postaje blagoslov onog trenutka kada odustanemo od iluzije o večnom proleću.
9. Dobar učitelj ne može da bude zarobljen u rutini. On ne sme da nameće učeniku da se uklopi u beživotan šablon.
10. Znanje nije dovoljno, moramo da ga primenimo. Nije dovoljno želeti, moramo da radimo.
11. Posedovanje bilo čega počinje u umu.
12. Samo oni koji su samodovoljni stoje sami – najviše ljudi samo pratiiimitira masu.
13. Život je tvoj učitelj i u stanju si neprekidnog učenja.
14. Život je mudar, beskonačan. Granice ne postoje.
15. Najbolje tehnike su one najjednostavnije, izvedene pravilno.
16. Isprazni svoj um. Znate li kako voda napuni čašu? Tako što postane ta čaša. Ne smeš da misliš ni o čemu. Moraš da postaneš niko.
17. Jučerašnji snovi su obično sutrašnja stvarnost.
18. Što više razumemo, bićemo više i dublje povezani sa svime što nas okružuje.
19. Ne znam koji je smisao smrti, ali‚se ne plašim da umrem – nastavljam da idem napred, non-stop ka budućnosti.
20. Nije važno koliko si naučio već koliko si usvojio od onoga što si naučio.
21. Ne šta da misliš već kako da misliš.
22. Naš najveći posao nije da vidimo šta se nejasno nazire u daljini već šta da radimo sa onim što nam je jasno i pri ruci.
23. Svesnost bez (pravljenja) izbora – ne osuđujte, ne opravdavajte. Svest funkcioniše samo ako joj je dozvoljeno da se igra bez ometanja.
24. Nije neuspeh greh, već nisko postavljen cilj. U velikim poduhvatima, slavno je čak i ne uspeti.
25. Zadovoljstvo je cvet koji vene, uspomena je postojan parfem.
26. Kada postoji razumevanje, nisi uplašen.
27. Do đavola sa okolnostima; ja stvaram mogućnosti.
28. Nije potrebno da uvek ostvarimo cilj. On često služi tome da imamo čemu da stremimo.
29. Koncentrišite se na ono što želite, a ne na ono što ne želite.
30. Istraži svoje iskustvo; prihvati ono što je korisno, odbaci ono što je beskorisno i dodaj ono što je samo tvoje.
31. Jednostavnost je poslednji korak umetnostii početak prirode.
32. Samo sačekajte. Biću najveća kineska zvezda na svetu.
33. Mudar čovek može da nauči mnogo više iz glupog pitanja nego što budala može da nauči iz mudrog odgovora.
34. Prijatelju moj, zapamti da se ne računa ono što nam se dešava, nego kako reagujemo na ono što nam se dešava.
35. Tvoj mentalni stav određuje šta ćeš napraviti od toga, stepenicu do uspeha ili kamen spoticanja.
36. Uspešan ratnik je običan čovek sa laserski preciznim fokusom.
37. Ne možeš povrediti ono što je bezoblično. Najmekša stvar ne može pući i praznina se ne može ograničiti.
38. Zapamti, uspeh je putovanje, a ne odredište. Veruj u svoje sposobnosti. Biće dobro.
39. Nije u pitanju svakodnevno dodavanje, nego svakodnevno oduzimanje – otarasi se onoga što nije neophodno! Što si bliže izvoru, manje je rasipanja.
40. Ono šta uobičajeno misliš u velikoj meri određuje šta ćeš na kraju postati.
41. Isprazni se! Otvori se! Uostalom, korisnost šolje je u njenoj praznini.
42. Još od kada sam bio dete, reč kvalitet mi je mnogo značila.
43. Poraz je stanje uma; niko nije poražen sve dok ne prihvati poraz kao realnost.
44. Onaj koji radi, uči.
45. Suština: slobodno kretanje duha.
46. Oni koji dobijaju, gube.
47. Ništa ne postoji osim ovde i sada.
48. Svrha je večni uslov uspeha.
49. Nikad nećeš dobiti više od onoga što očekuješ od života.
50. Svaki čovek danas je rezultat njegovih jučerašnjih misli.
51. Nemoj ići ispred drugih, uvek ih prati.
52. Istina je izvan svih ograničenih šablona.
53. Unutrašnje ja je istinsko ja.
54. Razdražljiva narav će te brzo napraviti budalom.
55. Vera podržana akcijom je primenjena vera.
56. Vera bez rada je smrt.
57. Misli podržane verom će prevazići sve prepreke.
58. Ne teži da postaneš, samo budi.
59. Meditacija je oslobađanje uma od svih razloga.
60. Lažni učitelji životnog Puta koriste laskave reči.
61. Budi fleksibilan da bi mogao da se promeniš sa promenom.
62. Onaj koji se ne izražava, nije slobodan.
63. Kasno je, nemaš vremena! Upoznaj sebe!
64. Inteligencija je razumevanje sebe.
65. Radije budi samosvestan nego robot koji se ponavlja.
66. Zakon proseka: uloži više, dobićeš više.
67. Neuspeh je ono što vaš um priznaje.
68. Nijedan čovek nije poražen sve dok nije obeshrabren.
69. Uvek moraš da težiš tome da postaneš bolji. Nebo je granica.
70. Budi praktični sanjar i podrži to akcijom.
71. Ako želiš da obaviš svoje obaveze pravilno, treba da uradiš malo više od toga.
72. Usamljenost je samo prilika da se prepustiš sudbini i pronađeš sebe. U samoći si najmanje sam. Dobro je iskoristi.
73. Poniznost čini osnovu časti, kao što temelj čini osnovu velikih uzvišenja.
74. Poraz ne postoji sve dok ga sam ne priznaš. Ne pre toga!
75. Da li si ti živo biće, sposobno da se prilagođava spoljašnjim okolnostima ili se opireš svojim čvrstim šablonima?
76. Umetnost nikada nije ukras niti ukrašavanje. Umesto toga, to je konstantan proces sazrevanja.
77. Ideje su početak svih postignuća – u svakoj industriji, u svakoj profesiji.
78. Duhovna moć čovekove volje uklanja sve prepreke.
79. Moja volja da nešto uradim proizilazi iz znanja da ja to mogu. Ja sam samo prirodan jer ne postoji strah ni sumnja u mom umu.
80. Volja čini čoveka – uspeh zahteva istrajnost.
81. Odbiti da budeš utučen, to je lekcija.
82. Glupost ima dva oblika, ili govoriili ćuti. Tiha glupost je podnošljiva.
83. Nema sumnje da muškarac ima svoju volju – ali žena ima svoj način!
84. Biti skroman prema nadređenima je obaveza; prema jednakima pristojnost; prema slabijima plemenitost i prema svima, sigurnost!
85. Ako praviš budalu od sebe, uvek će postojati neko spreman da te kritikuje.
86. Ako ne nišaniš ka cilju, kako dođavola misliš da ćeš ga postići?
87. Dobar život je proces, a ne stanje uma. To je pravac, a ne odredište.
88. Prihvati činjenicu da ti jednostavno „živiš“, a ne da „živiš za nešto“.
89. Kada se sutra rodi, moraš da oslobodiš svoj ambiciozan um i naučiš umetnost smrti.
90. Život postoji kada teče kroz nas – nesputan u svom toku, jer onaj ko živi nije svestan življenja i u tome je život koji živi.
91. Naročito je važno da odmah uočite istinu zato što istina nema budućnost.
92. Istina ne može biti strukturirana niti ograničena. Tamo gde ne postoji centar i obim, tu je istina.
93. Patnja je naš najbolji učitelj. Čovek može da vidi dalje kroz suze nego kroz teleskop.
94. Ako hoćeš da jasno vidiš istinu, nikada ne budi za ili protiv. Borba između za i protiv je najgora bolest uma.
95. Znaš kako volim da razmišljam o sebi? Kao o ljudskom biću.
96. Mi „to“ ne vidimo u svojoj suštini zbog naše iskrivljene i izvrnute indoktrinacije.
97. Uostalom, umetnost je način postizanja „lične“ slobode. Tvoj način nije moj, niti je moj način tvoj.
98. Samovolja je jedina vrlina koje ne uzima u obzir zakone koje je stvorio čovek.
99. Kada nije očigledna, plemenitost karaktera ogleda se u sitnicama.
100. Menjati se sa promenom je nepromenljivo stanje.
101. Postoji razlika: u svetu (kakav jeste)i našoj reakciji na njega.
102. Sloboda leži u razumevanju sebe u svakom momentu.
103. Sreća je dobra za telo, ali patnja jača duh.
104. Zastaću da popravim šta je neispravno i izdržaću šta ne može biti popravljeno.
105. Radije ne govorim da sam dostigao bilo koje postignuće. Još uvek učim jer učenje je bez granica.
106. Ne misli ko jeste ili ko nije u pravu ili ko je bolji. Ne budi ni za ni protiv.
107. Poštuj principe, ali ne budi njima ograničen.
108. Zapamti, ja nisam učitelj, ja jedva mogu da budem znak pored puta za putnika koji je izgubljen. Na tebi je da odlučiš o pravcu.
109. Sve što mogu da ponudim je iskustvo, ali nikada zaključak… tako da ti moraš temeljno da ispitaš sve što ja kažem.
110. Ne verujem ni u sistem ni u metod. A bez sistema, šta ima da se podučava?
111. Sumnjati je misliti; misao je jedina stvar u univerzumu čije se postojanje ne može osporiti, jer opovrgnuti to znači misliti.
112. Ideja sama po sebi nije pogrešna; takvom je čini prosuđivanje.
113. Tamo gde postoji strah, ne postoji inicijativa. Strah nas primorava da se vezujemo za tradiciju, gurue, …
114. Čovek ne može da zaboravi nikoga ko je dobar prema njemu.
115. Ako bi svaki čovek pomogao svom komšiji, nijedan čovek ne bi ostao bez pomoći.
116. Možemo da vidimo u drugima samo ono što vidimo u sebi.
117. Život je jednostavno ono što nam čine naša osećanja.
118. Trudim se da živim slobodno od trenutka do trenutka dozvoljavajući stvarima da se dese i prilagođavajućiim se.
119. Pravi ključ besmrtnosti je živeti život vredan pamćenja.
120. Dozvoli prijateljstvu da nežno dopuzi do visina. Ako jurca, ubrzo će ostati bez daha.
121. Smisao života je da se živi, a ne da se njime trguje, niti zamišlja i gura u šablone.
122. Majstori u svakoj oblasti umetnosti moraju prvo da budu majstori života jer duša stvara sve.
123. Jednostavan život je prost (jednostavan), to je život u kojem je profit odbačen, pamet napuštena, sebičnost eliminisana i želje smanjenje.
124. Život je nešto za šta ne postoji odgovor; život se mora razumeti od trenutka do trenutka.
125. Svi mi imamo vreme da ga koristimo ili protraćimo i naša je odluka šta ćemo da uradimo sa tim. Ali jednom kada vreme prođe, izgubljeno je zauvek.
126. Sreća je biti u stanju da pronađete odgovarajuće ponašanje za posebnu situaciju – ne strogi standard za svaku situaciju.
127. Nisam jedan od onih koji odbacuju druge ljude. Osim toga, osećam da ako mogu da učinim nekoga srećnim, zašto to ne bih uradio?
128. Nemogućnost prilagođavanja rađa destrukciju.
129. Pravi prijatelji su kao dijamanti, dragocenii retki. Lažni prijatelji su kao jesenje lišće, ima ih svuda.
130. Da budem potpuno iskren, zaista ne verujem u Boga. Ako Bog postoji, on je unutra.
131. Buđenje, samorealizacija i razumevanje sopstvenog bića su sinonimi.
132. Vera omogućava da postigemo ono što um može da zamislii u šta veruje.
133. Religije razdvajaju ljude, kao što i stilovi(u borilačkim veštinama) razdvajaju ljude.
134. Kada bi postojala jedna religija, svet bi se ujedinio u jedno društvo.
135. Izvor nevolja u religiji je pripisivanje uzroka doktrinama, pravilima i predrasudama.
136. Mirnoća u miru nije prava mirnoća, opšti ritam se postiže samo kada postoji mirnoća u pokretu.
137. Ne mogu i neću da se rugam veri kada je razum tako pust.
138. Vera je stanje uma koje se može usloviti disciplinom. Onaj koji veruje će uspeti.
139. Ljubav je samoživost dvoje ljudi.
140. Pravi život je živeti za druge.
141. Brak je prijateljstvo, partnerstvo sa čvrstom osnovom u običnim, svakodnevnim pojavama.
142. Voli i bićeš voljen – sva ljubav je matematički pravedna kao što su jednake dve strane jednačine.
143. Kada se dvoje venčaju, mislim da ili odu u raj ili žive u paklu.
144. Ljubav ne može da traje bez poštovanja.
145. Nisam jedan od onih koji veruju u ljubav na prvi pogled, ali verujem da treba dati drugu šansu.
146. Odsutnost u ljubavi je kao voda u vatri, malo je potpali, mnogo je ugasi.
147. Voleo sam kao lud, ali znam toliko da ne volim kao budala.
148. U kretanju, budi kao voda. U miru, budi kao ogledalo. Odgovaraj kao eho.
149. Prijatelju moj, nikada ne možeš da zakoračiš dva puta u istu reku. Život je večito kretanje, kao tekuća voda. Ništa nije nepromenljivo.
150. Ako ništa u tebi ne ostane kruto, spoljašnje stvari će se otkriti same.
151. Prijatelju, otvori se i teci. Teci u potpunoj otvorenosti ovog trenutka.
152. Prihvatite stvari onakve kakve jesu. Udari kada moraš da udariš. Šutni kada moraš da šutneš.
153. Koristi samo ono što funkcioniše i uzmi ga odakle god možeš da ga pronađeš.
154. Da znaš da ćeš sutra morati da se boriš za svoj život, da li bi danas promenio svoj trening?
155. Moj stil? Možeš ga nazvati umetnost borbe bez borbe.
156. Suština borbe je umetnost kretanja u pravo vreme.
157. Dozvoli prirodi da ide svojim tokom i tvoji alati će napasti u pravom trenutku.
158. Zaboravi na pobeđivanje i poraz, zaboravi na ponos i bol.
159. Borba se ne dobija jednim udarcem. Ili nauči da izdržiš ili zaposli telohranitelja.
160. Rast je stalno otkrivanje i razumevanje u procesu života.
161. Dok smo živi, moramo da otkrijemo ko smo, da razumemo sebe i da se izrazimo.
162. Bez frustracije ne biste otkrili da možete nešto da uradite sami. Mi rastemo kroz konflikt.
163. Oooo, zaista volim vežbanje… kada džogiram rano ujutru! Tako je osvežavajuće.
164. Ne pijem i ne pušim, te radnje su često besmislene.
165. Napredujem i otkrivam novo svakog dana. Ako ti to ne radiš, znači da si već izbrušen (oformljen) i to je sve.
166. Jedite samo ono što vaše telo tražii ne unosite hranu koja vam ne prija.
167. Neprijatelj napretka je strah od bola – nespremnost da izdržimo malo patnje.
168. Samoobrazovanje stvara velike ljude.
169. Sve vrste znanja na kraju predstavljaju samospoznaju.
170. Obrazovanje se sastoji od negovanja inteligencije (ne od lukavstva, polaganja testova, …)
171. Obrazovanje – to je otkrivanje, ali ne i puko imitiranje.
172. Učenje tehnika bez unutrašnjeg iskustva vodi samo do površnosti.
173. Stalno istražujem, širim, pronalazim uzrok mog neznanja u borilačkim veštinama i naročito u životu. Ukratko, da budem stvaran…
174. Učenje je važno, ali nemoj da postaneš njegov rob. Pre svega nemoj da gajiš ništa što je spoljašnje i suvišno, um je na prvom mestu.
175. Ne verujem u velike organizacije sa njihovim domaćim i stranim filijalama.
176. Traži načine da um učenika izdigneš iznad dualnosti do apsolutne svesnosti koja je prevazilazi.
177. Ali koliko je onda važna škola? Jedva sam imao prelazne ocene dok sam pohađao vašingtonski univerzitet.
178. Ono ka čemu stremimo je koren, ne grane. Koren je pravo znanje, grane su površinsko znanje.
179. Koja je poenta obrazovanja ako nisi inteligentan? Ako nisi kreativan?
180. Znanje je u prošlosti, učenje je u sadašnjosti, stalno kretanje u odnosima prema stvarima spolja, bez prošlosti.
181. Takvo podučavanje koje u stvari nije podučavanje zahteva izuzetno fleksibilan, istančan um koji je danas teško dostići.
182. Odaj priznanje tamo gde se to traži. Komplimenti definitivno podstiču ulaganje naporai želju za napretkom. Budite velikodušni u iskrenim pohvalama.
183. Učenje nikada nije kumulativno, to je kretanje znanja koje nema ni početak ni kraj.
184. Fluidnost je put do praznog uma. Moraš da oslobodiš svoj ambiciozan um i naučiš umetnost umiranja.
185. Samo akcije daju životu snagu kao što mu umerenost daje svoj šarm.
186. Sačuvaj se prateći prirodne krivine i ne mešaj se.
187. Budi u neutralnoj tački, između negativnog i pozitivnog, ne usmeravajući um ni na šta.
188. “Ono što jeste” postoji samo onda kada ne postoji poređenje, a živeti sa onim kako jeste znači biti miran.
190. Zar ne postoji već dovoljno nevolja i bez toga da ih dodatno otežavamo brigom?
191. Postići ćeš mir kada si slobodan od spoljašnjih stvari i kada nisi uznemiren.
192. Potpunost, sadašnjost je odsustvo svesnog uma da teži podeli onoga što je nedeljivo.
193. Nemoj da zauzimaš stav, otvori se, fokusiraj, izrazi. Odbaci spoljašnju formu koja ne uspeva da izrazi unutrašnju stvarnost.
194. Ne volim da nosim formalnu odeću niti da idem na mesta gde svako pokušava da impresionira onog drugog.
195. Ako znaš kako da se suočiš sa sudbinom sa stavom takvim da je prihvatiš, sigurno ćeš pronaći pravo vođstvo.
196. Tvoj zadatak nije da vodiš – to će te samo skrenuti s Puta – tvoj zadatak je da dozvoliš da budeš vođen.
197. Ne teži ka “tome” jer će se sigurno pojaviti kada ga najmanje očekuješ. Ne juri ga i ne beži od toga.
198. Ugasi sve oblike ometanja. Eliminiši sve prillike za nametanje.
199. Koncentracija je osnova svih viših sposobnosti čoveka.
200. Misli su stvari… u smislu da se misao može prevesti u svoj fizički ekvivalent.
201. Izoštri unutrašnju moć viđenja kako bi mogao odmah da deluješ u skladu sa onim šta vidiš.
202. Otpusti i razreši unutrašnje blokade. Uslovljen um nikad nije slobodan. Izbriši sva iskustva i rodi se iznova.
203. “Čovek je doslovno ono što misli.” Ovo je možda šokantna izjava, ali sve je stanje uma.
204. Podsvesni um favorizuje misli inspirisane osećanjima. Takođe, preferira dominantne misli.
205. Prošlost više ne postoji, budućnost još nije došla. “Sada” obuhvata balansiranje između: biti ovde, doživeti, uključiti se, pojava, svesnost.
206. Kada si budan, moraš biti potpuno budan i svestan svega. Ovo je divna vežba.
207. Patnja sama po sebi manje utiče na čula nego očekivanje patnje.
208. Um mora da bude širom otvoren da bi misli mogle slobodno da teku. Ograničen um ne može da misli slobodno.
209. Svaki čovek je ono što jeste zbog svojih dominantnih misli kojima dozvoljava da okupiraju njegov um.
210. Ne razmišljaj – oseti. Osećaj postoji ovde i sad kada nije prekinut idejama i konceptima.
211. Osnovni uzrok neuspeha je nedostatak koncentracije.
212. Onog trenutka kada prestanemo da analiziramo i otpustimo, možemo da počnemo da vidimo i osećamo kao jedna celina.
213. Nema potrebe da se naprežete u posebnom stvaranju van vašeg svakodnevnog života.
214. Početak pravog razumevanja je razumeti svoj strah.
215. Nije bitno ono što daješ već način na koji daješ.
216. Postoji vreme i mesto u kojem je svaka vredna ambicija u tvom dometu.
217. Glavni problem logike je između ispravnog i neispravnog argumenta.
218. Emocije su najvažniji pokretač našeg ponašanja.
219. Umetnost je komunikacija osećanja.
220. Umetnost mora da nastane iz iskustva ili emocija umetnika.
221. Cilj umetnosti je da projektuje unutrašnju viziju na spoljašnji svet.
222. Umetnost je izražavanje života i prevazilazi vreme i prostor.
223. Najvažnije od svega je da zaboraviš svoj “um” i postaneš jedno sa svojim trenutnim zadatkom.
224. Pravi umetnik nema publiku, on radi iz čiste radosti sa elementima razigranosti, opuštenosti.
225. Ako si prisutan, kreativan si.
226. Ako si prisutan, inventivan si.
227. Ne smeš samo da kopiraš već da saopštiš važnost onoga što vidiš.
228. Umetnost je savršenstvo prirode i života kroz umetnika koji ima vrhovnu kontrolu nad tehnikama i stoga ih je oslobođen.
229. Umetnici u svim oblastima moraju da nauče da posmatraju i da ne prave izbore, da obrade svoje opažanja i da ih izraze u svom radu.
230. Nikada nisam želeo da radim posao u kancelariji ili bilo koji drugi posao koji bih morao da radim svakog dana iznova i iznova. Mislim da to ne bih podneo.
231. Pravo posmatranje počinje kada se lišite zadatih šablona; sloboda izražavanja počinje kada ste izvan sistema.
232. Kreativna sposobnost čoveka je ono što ga razdvaja od ostalih životinja.
233. Umetnost živi tamo gde je potpuna sloboda, u suprotnom ne postoji kreativnost – umetnost nema rigidnost ega.
234. Ono što me interesuje je ljudska duša. Živim da se slobodno izrazim u stvaralaštvu.
235. Umetnost nikada nije ulepšavanje, ukrašavanje; u suprotnom onaje delo prosvetljenja. Drugim rečima, umetnost je tehnika za osvajanje slobode.
236. Naše duše su ono što mi moramo da iskoristimo kroz umetnost da bismo dali nov oblik i novo značenje Prirodi ili svetu.
237. Prijatelju moj, veoma je teško da se čovek iskreno izrazi, ne lažući sebe.
238. Umetnost zahteva isključivo trenutnu, iskrenu akciju iz srca.
239. Umetnost zahteva potpuno majstorstvo tehnikama, razvijeno posmatranjem unutar duše.
240. Ne želim ništa da uradim do pola; mora da bude savršeno.
241. Uradi makar jednu stvar svakog dana koja će te približiti tvom cilju.
242. Aktivna težnja da dostignete neki cilj daje vašem životu značenje i smisao.
243. Istrajnost, istrajnost, istrajnost… Moć se može stvoriti i održati svakodnevnom vežbom – konstantnim naporom.
244. Mogu da odustanem od miliona zbog nečega što nije ispravno, ali bio bih proklet ako bih ustuknuo i jedan jedini inč od 10 centi zbog onoga što je ispravno.
245. Sa svakom teškoćom dolazi blagoslov zbog toga što nam šok služi kao podsetnik da se ne smemo ušuškati u rutini.
246. Sa nevoljama šokirani ste na višim nivoima, slično kao što je oluja razorna, ali nakon nje sve biljke rastu.
247. Ako provedeš previše vremena razmišljajući o nečemu, nikada to nećeš uraditi.
248. Nisam mogao da pogrešim jer ono što mi se uvek sviđa kod sebe je sposobnost da se usmerim na kvalitet i iskrena želja da to uradim dobro.
249. Način da se prisetim sna je da ponovo proživim san kao da se dešava sada.
250. Budi vešt u svom poslu i u harmoniji sa kolegama.
Citati Brus Lija iz knjige “Tao i Džit Kun Do”
O ZENU
Prosvetljenje u borilačkim veštinama podrazumeva gašenje svega što skriva istinsko znanje, pravi život. U isto vreme ono nagoveštava bezgranično širenje i zapravo naglasak ne bi trebalo da bude na razvijanju jednog dela koji se stapa u celinu, već na celinu koja obuhvata i sjedinjuje taj naročiti deo.
Praznina je ono što stoji tačno u sredini između ovoga i onoga. Praznina uključuje sve, nemajući suprotnost – nema ničega što ona isključuje ili čemu se suprotstavlja. To je živa praznina, zato što svi oblici proizilaze iz nje i ko god shvati prazninu, biva ispunjen životom, snagom i ljubavlju prema svim bićima.
Pretvorite se u lutku od drveta: ona nema ega i ne misli ništa, ona ne razume i nije prijemčiva. Pustite telo i udove da vežbaju sami sebe u skladu sa disciplinom kojoj su svi bili podvrgnuti.
Ako ništa u vama ne ostane kruto, spoljašnje stvari će se same otkriti. Krećući se budite kao voda. Kada ste mirni, budite kao ogledalo. Odgovarajte kao eho.
Ništavilo ne može biti definisano; najmekša stvar ne može biti slomljena.
Ja se krećem i uopšte se ne krećem. Ja sam kao mesec pod talasima koji se večno ljuljaju i valjaju. Nije da ja činim ovo, već pre unutrašnja spoznaja da se ovo dešava kroz mene ili čini se za mene. Ego-svest je najveća prepreka za valjano izvođenje bilo kog fizičkog čina.
Lokalizovanje uma znači njegovo zamrzavanje. Kada on prestane da teče slobodno kao što je potrebno, to više nije um sam po sebi.
Nepokretno je koncentracija energije u datom fokusu, kao u osovini točka, umesto njenog raspršivanja u nesređenim aktivnostima.
Svrha je u činjenju, a ne u postignućima. Nema onoga koji čini, već samo čin postoji; ne postoji onaj koji doživljava, postoji samo doživljaj.
Videti nešto neobojeno ličnim sklonostima i željama znači videti to u njegovoj sopstvenoj drevnoj jednostavnosti.
Veština dostiže svoj najveći vrhunac kada je oslobođena od ego-svesti. Sloboda otkriva čoveka onog trenutka kada prestane da brine o tome kakav utisak stvara ili kakav će utisak stvoriti.
Savršeni put težak je samo za one koji ne biraju. Nemojte da vam se nešto sviđa, a nešto ne sviđa, onda će sve biti jasno. Napravite razliku širine dlake i nebo i zemlja će se razdvojiti, ako želite da istina stoji pred vama, nikada nemojte biti za ili protiv. Borba između za i protiv je najgora bolest uma.
Mudrost se ne sastoji od pokušaja da se iščupa dobro od zlog, već u učenju da se na njima jaše, kao što se čep od plute prilagođava vrhovima i doljama talasa.
Dozvolite sebi da idete sa bolešću, budite sa njom, pravite joj društvo – ovo je način da je se otarasite.
Tvrđenje je Zen, isključivo kada je to samo čin i ne odnosi se ni na šta što je u njemu tvrđeno. U Budizmu nema mesta za trud. Samo budite obični i ništa naročito. Jedite svoju hranu, upošljavajte svoju utrobu, propuštajte vodu kroz sebe, a kada ste umorni idite i lezite. Neznalice će mi se smejati, ali će mudri razumeti.
Nemojte ništa definisati iz ličnih obzira. Prođite brzo kao nepostojeće i budite tihi kao čednost. Oni koji dobijaju gube. Nemojte predvoditi druge, uvek ih sledite. Nemojte bežati, prepustite se. Nemojte tražiti jer će ono što tražite doći kada najmanje očekujete.
Odustanite od razmišljanja kao da ne odustajete od njega. Posmatrajte tehnike kao da ne posmatrate. Nema utvrđenog učenja. Sve što ja mogu da pružim je odgovarajući lek za određenu boljku.
OSMOSTRUKA STAZA BUDIZMA
Osam potrebnih uslova da bi se eliminisala patnja kroz ispravljanje lažnih vrednosti i istinski uvid o smislu života:
1. Ispravna gledišta (razumevanje): Morate jasno videti šta nije u redu.
2. Ispravna svrha (težnja): Odlučite da budete izlečeni.
3. Ispravan govor: Govor tako kao da nameravate da budete izlečeni.
4. Ispravno ponašanje: Morate delati.
5. Ispravan poziv: Vaš posao ne sme da bude u sukobu sa vašom terapijom.
6. Ispravan trud: Vaša terapija mora napredovati ravnomernom brzinom, onom kritičnom brzinom koja se može podneti.
7. Ispravna svesnost (kontrola uma): Morate je osećati i neprekidno misliti o njoj.
8. Ispravna koncentracija (meditacija): Naučite da kontemplirate u dubini uma.
UMETNOST DUŠE
Cilj umetnosti je da projektuje unutrašnju viziju u svet, da u estetskoj kreaciji izrazi najdublja duhovna i lična iskustva ljudskog bića. To znači omogućiti tim iskustvima da budu shvatljiva i generalno priznata unutar celokupnog okvira idealnog sveta.
Umetnost sebe otkriva u duhovnom razumevanju unutrašnje suštine stvari i daje oblik odnosu čoveka sa ništavilom, sa prirodom apsoluta.
Umetnost je izraz života i prevazilazi vreme i prostor. Moramo se baviti umetnošću da bismo dali novi oblik i novo značenje prirodi sveta.
Izražavanje umetnika je razotkrivanje njegove duše, njegovog obrazovanja, kao i njegove hladnoće. Iza svakog pokreta, vidljiva je muzika njegove duše. U suprotnom, njegov pokret je prazan, a prazan pokret je kao prazna reč – bez značenja.
Uklonite nejasno razmišljanje i funkcionisanje iz svog korena.
Umetnost nikada nije ukras, ulepšavanje, umesto toga, to je rad prosvetljenja. Drugim rečima, umetnost je tehnika za sticanje slobode.
Umetnost traži potpuno ovladavanje tehnikama, koje se razvija refleksijom unutar duše.
Umetnost bez umetnosti je umetnički proces unutar umetnika; njegovo značenje je umetnost duše. Svi različiti pokreti svih oruđa znače korak na putu ka apsolutnom estetskom svetu duše.
Stvaranje u umetnosti je duhovno otvaranje ličnosti, koja je ukorenjena u ničemu.Njen efekat produbljuje ličnu dimenziju duše.
Umetnost bez umetnosti je umetnost spokojne duše, kao mesečina koja se ogleda u dubokom jezeru. Konačni cilj umetnika je da koristi svoje svakodnevne aktivnosti kako bi postao savršeni majstor života i na taj način ustanovio umetnost življenja. Majstori u svim granama umetnosti prvo moraju biti majstori življenja jer duša sve stvara.
Sva lažna mišljenja moraju pasti pre nego što se učenik može nazvati majstorom.
Umetnost je put ka apsolutu i suštini ljudskog života. Cilj umetnosti nije jednostrano unapređenje duha, duše i čula, već otvaranje svih ljudskih kapaciteta – misli, osećanja, volje – za ritam sveta prirode. Tako će se začuti bezglasan glas i sopstvo će doći u sklad sa njim. Prema tome, umetnička veština ne znači i umetničko savršenstvo. Ona više služi kao sredstvo ogledanja nivoa duhovnog razvoja, ali savršenstvo tog razvoja se ne može naći u obliku i formi, već mora zračiti iz čovekove duše.
Umetnička aktivnost ne počiva u samoj umetnosti kao takvoj. Ona prodire u dublji svet u kome sve umetničke forme (stvari koje su doživljene iznutra) teku zajedno i gde harmonija duše i kosmosa u ništavilu ima svoj ishod u stvarnosti.
To je umetnički proces, prema tome, to je stvarnost, a stvarnost je istina.
STAZA KA ISTINI
1. TRAGANJE ZA ISTINOM
2. SVEST O ISTINI (i njenom postojanju)
3. OPAŽANJE ISTINE (njene supstance i pravca – kao opažanje pokreta)
4. RAZUMEVANJE ISTINE (prvoklasni filozof je praktikuje da bi je razumeo – TAO. Ne da bi bila razložena, već da biste sagledali celinu – Krišnamurti)
5. DOŽIVLJAVANJE ISTINE
6. OVLADAVANJE ISTINOM
7. ZABORAVLJANJE ISTINE
8. ZABORAVLJANJE NOSIOCA ISTINE
9. POVRATAK PRVOBITNOM IZVORU GDE ISTINA IMA SVOJE KORENE
10. POČINAK U NIŠTAVILU
DŽIT KUN DO
Zarad sigurnosti, neograničeno življenje je pretvoreno u nešto mrtvo, u jedan ograničavajući model življenja. Da bi razumeo džit kun do, čovek mora odbaciti sve ideale, šablone, stilove; zapravo, trebalo bi da odbaci čak i koncepte onoga što je idealno ili nije idealno u džit kun dou. Možete li posmatrati situaciju, a da je ne imenujete? Imenovanje, pretvaranje u reč, izaziva strah.
Uistinu je teško posmatrati situaciju jednostavno – naši umovi su vrlo složeni – i lako je naučiti nekoga da bude vešt, ali je teško naučiti nekoga da ima svoj stav. Džit kun do je naklonjen bezobličnosti da bi mogao da preuzme bilo koji oblik, a pošto džit kun do nema stil, može se uklopiti sa svim stilovima. Rezultat toga je da džit kun do koristi sve puteve i nijednim nije vezan, a isto tako, koristi i sve tehnike i sredstva koji služe njegovom cilju.
Velika greška je očekivati ishod borbe; ne bi trebalo da razmišljate da li će se borba završiti pobedom ili porazom. Pustite prirodu da ide svojim tokom i vaše oružje će udariti u pravom trenutku.
Džit kun do nas uči da se ne osvrćemo kada je već odlučeno o pravcu. On se prema životu i smrti odnosi sa ravnodušnošću.
Džit kun do ne luta naokolo. Ne ide vijugavim obilaznicama. On sledi pravu liniju ka cilju. Jednostavnost je najkraća linija između dve tačke.
Umetnost džit kun doa je prosto da uprošćava. To znači biti ono što jesi; to je stvarnost u svom bitisanju – posedovanje slobode u svom primarnom smislu, koja nije ograničena vezanostima, ograničenjima, analizama, složenostima.
Džit kun do je prosvetljenje. To je način života, kretanje ka moći volje i kontroli, mada , trebalo bi da budu osvetljeni intuicijom.
Džit kun do izbegava površno, prodire u kompleksno, zadire u srž problema i određuje ključne faktore.
Dok je na obuci, učenik treba da bude aktivan i dinamičan na svaki način. Ali u pravoj borbi, njegov um mora biti spokojan i ni malo uznemiren. On mora da oseća kao da se ništa kritično ne dešava. Kada napreduje, njegovi koraci bi trebalo da budu laki i sigurni, njegove oči ne treba da budu fiksirane niti da neprekidno zure u neprijatelja. Njegovo ponašanje ne bi trebalo da se na bilo koji način razlikuje od njegovog svakodnevnog ponašanja, u njegovom izrazu lica ne bi trebalo da bude promene, ništa ne treba da odaje činjenicu da je ušao u borbu na život i smrt.
Ekstremiteti, vaše prirodno oružje, imaju dvostruku svrhu:
1. Da unište protivnika pred vama – a to je uništavanje onoga što stoji na putu miru, pravdi i humanosti.
2. Da unište vaše impulse izazvane instiktima samoodržanja. Da unište bilo šta što uznemirava Vaš um. Ne da povrede bilo koga, već da prevaziđu vašu pohlepu, gnev i ludost. Džit kun do je usmeren ka samom sebi.
Udarci nogu i ruku su oruđa za poništavanje ega. Ekstremiteti predstavljaju silu intuitivne ili instiktivne direktnosti koja, za razliku od intelekta ili složenog ega, ne deli samu sebe, blokirajući sopstvenu slobodu. Ekstremiteti se kreću napred, ne gledajući sa strane ili iza sebe.
Zbog čistote srca i praznine ume, koje su inherentne čoveku, njegovi ekstremiteti u sebi sadrže kvalitete i igraju svoju ulogu sa najvećim stepenom slobode. Ono čime udarate stoji kao simbol nevidljivog duha, održavajući um, telo i udove u punoj aktivnosti.
Nevezanost kao osnova je čovekova prvobitna priroda. U svom uobičajenom procesu, misao se kreće napred bez zastajanja; prošle, sadašnje i buduće misli se nastavljaju kao neprekinuti tok.
Odsustvo stereotipne tehnike kao suštine daje celovitost i slobodu. Sve linije i pokreti su funkcija.
Odsustvo misli kao doktrina znači ne biti ponešen mišlju u procesu mišljenja, ne biti uprljan stranim telima, biti u misli, a opet lišen misli.
Istinska takvoća je supstanca misli i misao je funkcija istinske takvoće. Misliti o takvoći, definisati je u mislima znači oskrnaviti je.
Dovedite svoj um u stanje oštre fokusiranosti i učinite ga budnim tako da odmah može da uvidi istinu, koja je svuda. Um se mora odvojiti od starih navika, predrasuda, ograničavajućih misaonih procesa, pa čak i od uobičajenog razmišljanja.
Odstranite svu prljavštinu koju je vaše biće nagomilalo i otkrijte stvarnost u njenom bitisanju, ili u njenoj takvoći, ili u njenoj nagosti, što korespondira budističkom konceptu praznine.
Ispraznite svoju šolju kako bi mogla da bude napunjena; morate izgubiti sebe da biste postigli celovitost.
ORGANIZOVANI OČAJ
U dugoj istoriji borilačkih veština, čini se da je instinkt da se sledi i imitira urođen svima koji se bave borilačkim veštinama, kako učesnicima tako i instruktorima. Ovo je delom zasluga tradicije – mnoštva stilova koje je iznedrila. Posledica toga je da je teško naći nadahnutog, originalnog učitelja. Potreba za pokazateljem puta odzvanja kao eho.
Svaki borac pripada nekom stilu, koji opet do te mere polaže pravo na istinu da isključuje sve druge stilove. Ovi stilovi postaju insitucije kroz svoja objašnjenja Puta, secirajući i izolujući harmoniju čvrstine i mekoće, uspostavljajući ritmične forme kao naročite odlike svojih tehnika.
Umesto da se suoči sa borbom takvom kakva jeste, većina sistema borilačkih veština nagomilava otmeni nered koji izobličuje i sputava svoje praktikante, odvlačeći ih od prave stvarnosti borbe, koja je jednostavna i direktna. Umesto da se odmah pređe na srž stvari, cvetne forme (organizovani očaj) i veštačke tehnike bivaju ritualno vežbane da bi se simulirala prava borba. I onda umesto da budu u borbi, ovi praktikanti rade nešto u vezi borbe.
Još gore, u čitavu stvar su očajnički uključeni super-mentalna moć i duhovno ovo i duhovno ono, pa praktikanti raznih škola lutaju sve dalje i dalje u misteriju i apstrakciju. Sve takve stvari su uzaludi pokušaji da se pokreti borbe, koji se uvek iznova menjaju, zaustave i fiksiraju, da bi poput kakvog leša, bili secirani i analizirani.
Ako dublje pogledate, prava borba nije nešto fiksno i vrlo je živa. Otmeni nered (oblik paralize) učvršćava i uslovljava ono što je nekada bilo fluidno i kada realno pogledate, to nije ništa drugo do slepa posvećenost sistematičnoj beskorisnosti vežbanja rutina ili vratolomija koje nikuda ne vode.
Kada dođe do pravih osećanja kao što su bes ili strah, može li stilista da se izrazi klasičnim metodom, ili naprosto sluša svoje vriske i povike? Da li je on živo, izražajno ljudsko biće ili naprosto šablonizovani, mehanički robot? Da li je on biće sposobno da se prepusti toku stvari ili se opire uz pomoć svojih šablona? Da li je njegov odabrani šablon formira ekran između njega i protivnika, sprečavajući potpuni i sveži borilački odnos?
Stilisti se, umesto da gledaju pravo u činjenice, grčevito drže formi (teorija) i nastavljaju da se zapliću sve više i više, konačno dovodeći sebe u nerazmrsivu zamku.
Oni to ne vide onako kako jeste jer je njihova indoktrinacija iskrivljena i izuvijana. Disciplina se mora prilagoditi prirodi stvari – takvoj kakva jeste.
Zrelost ne znači postati zarobljenik konceptualizacije. To je razumevanje onoga što leži u našem najdubljem sopstvu.
Kada postoji sloboda od mehaničkog uslovljavanja, postoji i jednostavnost. Život je veza sa celinom.
Čovek koji je jasan i jednostavan ne bira. Ono što jeste, jeste. Čin zasnovan na ideji je očigledno čin izbora i takav čin nije oslobađajući. Naprotiv, on stvara dalji otpor, dalji konflikt. Usvojite elastičnu svesnost.
Veza je razumevanje. To je proces samootkrovenja. Veza je ogledalo u kome otkrivate sami sebe – biti, znači, povezivati se.
Utvrđeni šabloni, koji se ne mogu prilagođavati, ne mogu biti savitljivi, samo nude bolji kavez. Istina je van svih šablona.
Forme su prazna ponavljanja koja nude uređeno i lepo bekstvo od samospoznaje koja dolazi od borbe sa živim protivnikom.
Nagomilavanje je otpor koji vas zatvara, a cvetne tehnike jačaju taj otpor.
Klasični čovek je samo gomila rutine, ideja i tradicije. Kada dela, on prevodi svaki živi trenutak u okoštale reči starine.
Znanje je fiksirano u vremenu, dok je čin saznavanja kontinuiran. Znanje dolazi iz izvora, iz akumulacije, iz zaključka, dok je čin saznavanja kretanje.
Proces dodavanja je samo negovanje memorije koja postaje mehanička. Učenje nikada nije kumulativno; to je kretanje u činu saznavanja koje nema početka ni kraja.
U negovanju borilačkih veština mora da postoji osećaj slobode. Uslovljeni um nikada nije slobodan. Uslovljavanje zatvara osobu u okvirima određenog sistema.
Da biste izrazili sebe u slobodi, morate da “umrete” za sve što je bilo juče. Iz starog vi crpite sigurnost; iz novog dobijate tok.
Da biste ostvarili slobodu, vaš um mora da nauči da gleda u život koji je široki pokret nesputan okovima vremena, jer sloboda počiva iznad polja svesnosti. Gledajte, ali nemojte stati i tumačiti Ja sam slobodan – jer onda živite u sećanju na nešto što je prošlo. Da biste razumeli i živeli sadašnjost, sve od jučerašnjice mora umreti.
Sloboda od saznavanja je smrt; onda, vi živite. Umrite iznutra za za i protiv. Kada postoji sloboda nema ispravnog ili pogrešnog činjenja.
Kada se ne izražava, čovek nije slobodan. Zbog toga, on počinje da se opire, a opiranje rađa mehaničku rutinu. Ubrzo, on vrši svoju mehaničku rutinu kao odgovor, umesto da odgovara na ono što jeste.
Ako želite da razumete istinu u borilačkim veštinama, da bilo kog protivnika vidite jasno, morate odbaciti svaki obzir prema stilovima i školama, predrasude, sklonosti, i nesklonosti, i tako dalje. Tek onda će vaš um prestati da se sukobljava i umiriće se. U ovoj tišini, vaše viđenje će biti celovito i sveže.
Ako vas bilo koji stil nauči metodu borbe, onda ćete moći da se borite u skladu sa ograničenjima tog metoda, ali to nije prava borba.
Ako sledite klasičan šablon, vi razumete rutinu, tradiciju, senku – ali ne razumete sebe.
Ako se susretnete sa nekonvencionalnim napadom, kao što je napad sa isprekidanim ritmom, vašim uvežbanim šablonima ritmičnih, klasičnih blokova, vašoj odbrani i kontra – napadu, uvek će nedostajati elastičnost i živost.
Kako neko može odgovoriti na celovitost delimičnim, iskidanim šablonom?
Puko ponavljanje ritmičnih, proračunatih pokreta uskraćuje borbenim pokretima njihovu životnost – njihovu realnost.
Nagomilavanje formi, samo još jedne modifikacije ili uslovljavanja, postaje sidro koje sputava i vuče na dole; to vodi samo u jednom smeru – na dole.
Forma je razvijanje otpora; to je isključivo vežbanje šablona izabranih pokreta. Umesto da stvarate otpor, uđite pravo u pokret dok je još u nastajanju; nemojte osuđivati niti opraštati – svesnost koja ne bira, vodi usklađivanju sa protivnikom u potpunom razumevanju onoga što jeste.
Kada jednom postane uslovljen nepotpunim metodom, kada jednom postane izolovan u ograničavajućem šablonu, praktikant vidi svog protivnika kroz ekran otpora – on izvodi svoje stilizovane blokove i sluša svoje sopstvene povike, ne videći šta protivnik zapravo radi.
Mi postajemo te kate, ti klasični blokovi i napadi, toliko teško smo uslovljeni njima.
Da bi se uklopio sa protivnikom, čoveku je potrebna direktna percepcija. Tamo gde je otpor, gde preovlađuje stav ovo je jedini način – nema percepcije.
Imati potpunost znači biti sposoban za praćenje onoga što jeste jer ono što jeste se stalno kreće i menja. Ako je neko usidren u određenom pogledu na stvari, on neće biti u mogućnosti da prati brze pokrete onoga što jeste.
Šta god da se misli o lučnim udarcima i ljuljanju kao sastavnom delu nečijeg stila, ne može se uputiti ni najmanji prigovor pokušaju da se iznađe savršena odbrana protiv toga. Uistinu, skoro svi prirodni borci se bore na taj način. Što se tiče poklonika borilačkih veština, to samo može doprineti raznovrsnosti njegovog napada. On mora biti u mogućnosti da udari gde god da mu se ruka nalazi.
Ali u klasičnim stilovima, sistem postaje važniji od čoveka! Klasični čovek funkcioniše šablonski, u okvirima stila!
Kako mogu postojati metodi i sistemi nečega što je živo? Za ono što je statično, fiksno, mrtvo, može postojati put, utvrđena staza, ali ne i za ono što je živo. Nemojte svoditi stvarnost na nešto statično i onda pokušavati da izmislite metode da to dostignete.
Istina je odnos sa protivnikom; neprekidno kretanje, življenje, nikada statičnost.
Istina nema stazu. Istina je živa i prema tome, menja se. Ona nema mesto za odmor, nema oblik, nema organizovanu instituciju, nema filozofiju. Kada to uvidite, shvatićete da je ta živa stvar takođe ono što vi jeste. Ne možete se izraziti i biti živi kroz statičnu, skrpljenu formu kroz stilizovani pokret.
Klasične forme guše kreativnost, umanjuju kondiciju i zamrzavaju vaš osećaj slobode. Vi više ne postojite, već naprosto činite, lišeni senzitivnosti.
Kao što žuti listovi mogu postati zlatni novčići da bi se umirila uplakana deca, tako i takozvani tajni pokreti i nakaradni borbeni stavovi umiruju neuke praktikante borilačkih veština.
Ovo ne znači da ne treba ništa raditi, već samo da ne treba imati smišljenu nameru da uradite nešto. Nemojte negovati um koji bira ili odbacuje. Biti bez namere znači nemati misli.
Prihvatanje, poricanje i osude osujećuju razumevanje. Neka vaš um prihvata tuđi uz razumevanje. Tek onda postoji mogućnost pravog razgovora. Da biste razumeli jedni druge, mora postojati stanje svesti bez biranja, gde nema osećaja poređenja ili osuđivanja, nema čekanja na dalji razvoj diskusije da biste se složili ili da se ne biste složili. Iznad svega, ne započinjite sa zaključkom.
Shvatite da se morate osloboditi konformizma i stilova. Oslobodite sebe tako što ćete posmatrati šta obično radite. Nemojte osuđivati ili odobravati; samo posmatrajte.
Kada ste oslobođeni svih uticaja, kada ste gluvi za uslovljenost klasičnih odgovora, tada spoznajete svesnost i sagledavate sve stvari u sasvim svežem, novom ruhu.
Svesnost je bez izbora, bez prohteva, bez uznemirenosti; u tom stanju uma, postoji opažanje. Samo opažanje će rešiti sve naše probleme.
Razumevanje traži ne samo trenutak opažanja već kontinuiranu svesnost, kontinuirano stanje istraživanja bez zaključaka.
Da bi razumeo borbu, čovek mora da joj pristupi na vrlo jednostavan i direktan način.
Razumevanje dolazi kroz osećanje, od trenutka do trenutka, u ogledalu odnosa.
Razumevanje samog sebe dolazi kroz dešavanje u odnosima, a ne kroz izolaciju.
Svesnost nema horizont; to je davanje čitavog svog bića, bez izuzetka.
Da bi se razumelo ono što stvarno jeste, potrebna je svesnost, budnost i potpuno slobodan um.
Napor unutar uma dalje ograničava um, zato što napor podrazumeva borbu za ostvarenje cilja, a kada imate cilj, svrhu, metu u vidu, postavili ste umu ograničenje.
Ove večeri ja vidim nešto sasvim novo i ta novost je doživljena umom, ali ako sutra pokušam da oživim taj osećaj, zadovoljstvo koje mi je pružio doživljaj postaje mehanički. Opis nikada nije stvaran. Ono što je stvarno je trenutno viđenje istine, zato što istina nema sutra.
Naći ćemo istinu kada ispitamo problem. Problem nikada nije odvojen od rešenja. Problem jeste rešenje – razumevanje problema rešava problem.
Posmatrajte ono što jeste nepodeljenom svešću.
Istinska takvoća je bez prljavih misli; ne može biti spoznata kroz koncepte i misli.
Mišljenje nije sloboda – svaka misao je nepotpuna; nikada ne može biti cela. Misao je odgovor sećanja, a sećanje je uvek nepotpuno, jer je sećanje rezultat iskustva. Prema tome, misao je rekacija uma uslovljena iskustvom.
Spoznajte prazninu i mir svog mira. Budite prazni; nemojte se držati bilo kog stila ili forme na kojoj bi protivnik mogao da radi.
Um je prvobitno bez aktivnosti; put je uvek bez misli.
Uvid je shvatanje da prvobitna priroda nečega nije stvorena.
Kada je čovek slobodan od spoljašnjih objekata i nije uznemiren, tada je spokojan i miran. Biti spokojan znači nemati bilo kakvih iluzija ili zabluda u pogledu na stvarnost.
Nema misli, već samo takvoća – onoga što jeste. Takvoća se ne kreće, ali su njen pokret i funkcija neiscrpni.
Meditirati znači doživeti postojani mir svoje prvobitne prirode. Zasigurno, meditacija nikada ne može biti proces koncentracije, zato što je najviši oblik mišljenja negacija. Negacija je stanje u kome nema pozitivnog niti njegove reakcije u vidu negativnog. To je stanje potpune praznine.
Poznavati sebe znači proučavati sebe u odnosu sa drugom osobom.
Koncentracija je oblik isključivanja, a gde postoji isključivanje, postoji i mislilac koji isključuje. Upravo mislilac, onaj koji isključuje, onaj koji se koncentriše, stvara protivrečnost zato što on formira centar iz kojeg nastaje razdvajanje.
Postoji stanje delovanja bez onoga ko deluje, stanje doživljavanja bez onoga ko doživljava ili samog doživljaja. To je stanje ograničenosti i haosa koje uzrokuje klasični metod.
Klasična koncentracija koja se fokusira na jednu stvar i isključuje sve druge, i svesnost koja je potpuna i ne isključuje ništa, su stanja uma koja mogu biti shvaćena samo objektivnim posmatranjem bez predrasuda.
Koncentracija je sužavanje uma. Ali mi se bavimo čitavim procesom življenja i koncentrisati se isključivo na neki određeni aspekt života, znači umanjiti život.
Trenutak nema juče niti sutra. On nije rezultat misli i prema tome, nema vreme.
U deliću sekunde, kada vam je život ugrožen, da li kažete: Da proverim da li mi je ruka na kuku i da li je moj stil onaj stil? Kada je vaš život u opasnosti, da li se raspravljate oko metoda kome ćete ostati dosledni dok se spašavate? Čemu dualnost?
Zašto individue zavise od hiljada godina propagande? Oni mogu propovedati mekoću kao idealnu u odnosu na čvrstinu, ali kada ono što jeste udari, šta se dešava? Ideali, principi, ono što bi trebalo da bude vodi u licemerje.
Pošto ne želi da bude uznemiren, da bude nesiguran, čovek uspostavlja šemu ponašanja, misli, šablon odnosa sa drugim ljudima. Zatim postaje rob te šeme i shvata šemu kao nešto stvarno.
Pristajanje na određene šeme kretanja da bi se osigurali učesnici unutar vladajućih pravila, može biti dobro za sportove kao što su boks ili košarka, ali uspeh džit kun doa leži u njegovoj slobodi, kako u slobodi da se koristi tehnika, tako i u slobodi da se ona odbaci.
Drugorazredni praktikant koji slepo prati svog senseija ili sifua, prihvata te šeme. Posledica toga je da njegovo delovanje, i što je još važnije, njegovo razmišljanje, postaju mehanički. Njegove reakcije postaju automatske, u skladu sa utvrđenim šablonima, čineći ga ograničenim. Samoizražavanje je potpuno, neposredno, bez koncepcije vremena. Možete se izraziti samo ako ste fizički i mentalno slobodni od fragmentacije.
ČINJENICE O DŽIT KUN DOU
1. Ekonomičan pristup napadu i odbrani (napad: živahni ofanzivni udarci / odbrana: ruke koje se lepe)
2. Raznovrsni i bez veštine – vešti, celoviti udarci rukama i nogama
3. Isprekidani ritam, udarci na pola takta i udarci na jedan ili tri i po takta (Džit kun do ritam u napadu i kontriranju)
4. Trening sa tegovima plus naučni trening uz sveobuhvatni fitnes.
5. Džit kun do direktno kretanje pri napadima i kontriranjima – udaranje iz položaja u kome se nađete, bez nameštanja
6. Pokretljivo telo i lagani rad nogama.
7. Nelomljive stvari i nepredvidive taktike napada.
8. Snažna borba prsa u prsa –
a. pokretljiva eksplozivnost
b. bacanje
c. rvanje
d. imobilizacije
9. Bezrezervno sparingovanje i pravi kontakt trening sa pokretnim metama
10. Snaženje ekstremiteta putem kontinuiranog vežbanja
11. Individualno izražavanje za razliku od masovnog izraza; životnost pre klasikalizma (pravi odnos).
12. Celovitost ispred nepotpunosti u strukturi.
13. Vežbanje kontinuiteta sopstva – koje se izražava iza fizičkih pokreta.
14. Opuštena snaga i snažan napadački poriv kao celina. Opuštenost nalik opruzi, ali ne i fizički mlitavo telo, takođe, gipka mentalna budnost.
15. Neprekidni tok (direktno i uvijeno kretanje u kombinaciji – gore i dole, zavijanje ulevo i udesno, koraci u stranu, njihanje i provlačenje, kruženja rukom). 16. Dobro izbalansirano naprezanje tokom kretanja, bez prekida – Kontinuitet stanja na granici između potpune odlučnosti za napad i potpune opuštenosti.
BEZOBLIČNI OBLIK
Nadam se da su praktikanti borilačkih veština više zainteresovani za koren borilačkih veština nego za različite ukrasne grane, cveće i lišće. Uzaludno je raspravljati se oko toga koji list, grana ili privlačni cvet vam se najviše sviđa; kada razumete koren, razumećete i sve ono što iz njega niče.
Molim vas, nemojte se baviti razlikama između mekog i čvrstog, udaranja i šutiranja, rvanja i udaranja (šutiranja), bobre na distanci i borbe prsa u prsa. Ne postoji ovo koje je bolje od onoga. Ako postoji jedna stvar koje se moramo paziti, neka to bude nepotpunost koja nam krade našu istinsku celovitost i čini da izgubimo jedinstvo usred dualnosti.
U borilačkim veštinama postoji problem sazrevanja. Ovo sazrevanje je progresivno spajanje individue sa svojim bićem, sa svojom suštinom. Ovo je moguće samo putem samoistraživanja u slobodnom izražavanju, a ne u imitativnom ponavljanju nametnute šeme pokreta.
Postoje stilovi koji su naklonjeni pravim linijama, zatim stilovi koji su naklonjeni zakrivljenim linijama i kružnicama. Stilovi koji se drže jednog delimičnog aspekta borbe su sputani. Džit kun do je tehnika za sticanje slobode; to je rad na prosvetljenju. Umetnost nikada nije ukras ili ulepšavanje. Izabrani metod, koliko god da je tačan, uvek postavlja svoje praktikante u šablon. Borba nikada nije određena i menja se iz trena u tren. Rad u šablonima je u osnovi i vežbanje otpora. Takva praksa dovodi do zatvaranja; tako nikada nije moguće doći do razumevanja, a njegovi sledbenici nikada nisu slobodni.
Način borbe se ne zasniva na ličnom izboru i interesovanjima. Istina se na putu borbe opaža iz trena u tren i samo kada postoji svesnost bez osuđivanja, opravdavanja ili bilo kakvog oblika identifikacije.
Džit kun do je naklonjen bezobličnosti da bi mogao da preuzme sve oblike, a pošto nema stil, džit kun do se uklapa sa svim stilovima. Rezultat toga je da džit kun do koristi sve načine, a nije sputan ni jednim, i isto tako, koristi bilo koju tehniku ili sredstvo koje služi njegovom cilju. U ovoj veštini, efikasnost je bilo šta što postiže pogodak.
Nije teško skresati i odseći ono što nije suštinsko u spoljašnjoj, fizičkoj strukturi; međutim, odbaciti, svesti na minimum u unutrašnjosti, to je već druga stvar.
Uličnu borbu ne možete sagledati u njenoj celokupnosti ako je posmatrate sa tačke gledišta boksera, vežbača kung fua, karatiste, rvača, džudiste i tako dalje. Jasno možete videti samo kada ne uplićete svoj stil. Onda vidite borbu bez sviđanja i ne sviđanja; vi jednostavno vidite, a ono što vidite je celovito, a ne delimično.
Postoji ono što jeste samo kada nema poređanja, a živeti sa onim što jeste znači biti miran.
Borba nije nešto što diktira vaša uslovljenost kao vežbača kung fua, karatiste, džudiste ili čega sve ne, a tražiti suprotnost sistema znači ući u drugačije uslovljavanje.
Najviši razvoj vodi ka jednostavnosti. Polovičan razvoj vodi do ukrašavanja.
Odsustvo prebivališta znači da je konačni izvor svih stvari van domašaja ljudskog razumevanja, izvan kategorija vremena i prostora. Pošto na taj način prevazilazi sve modalitete relativnostim naziva se odsustvo prebivališta, a njegova svojstva su primenjiva.
Borac koji nema prebivalište više nije on sam. On se kreće kao neka vrsta automata. On se predao uticaju van svoje svakodnevne svesnosti, što nije ništa drugo do njegova sopstvena duboko zakopana podsvest, čijeg prisustva do tada nije bio svestan.
Izražavanje se ne razvija kroz vežbanje formi, a ipak, forma je deo izražavanja. Veće (izražavanje) se ne nalazi u manjem (izražavanju) već se manje nalazi unutar većeg. Stoga imati odsustvo forme ne znači nemati formu. Imati odsustvo forme evoluira iz imanja forme. Odsustvo forme je više, individualno izražavanje.
Džit kun do praktikant se suočava sa stvarnošću, a ne sa kristalizacijom oblika. Oruđe je oruđe bezobličnog oblika.
Odsustvo razvijanja ne znači zaista odsustvo bilo kakve vrste razvijanja. Ono što to označava je razvijanje putem ne-razvijanja. Vršiti razvijanje putem razvijanja znači delovati svesnim umom, tj. baviti se nekom aktivnošću.
Nemojte da vaše poricanje klasičnog pristupa bude naprosto reakcija, inače ćete stvoriti još jedan šablon i zarobiti sebe u njemu.
Oni fizički ograničeni idu na razmetljivost i naprezanje i propuštaju delikatni put; intelektualno ograničeni idu na idealizam i egzotiku, a manjkaju im efikasnost i stvaran uvid u realnost.
Mnogim praktikantima borilačkih veština se sviđa više, nešto drugačije, ne uviđajući istinu, a put je izložen u jednostavnim svakodnevnim kretnjama, i upravo zato što je tu oni ga propuštaju. Ako postoji neka tajna, ona se gubi traženjem.
* Napomena: Fotografije su korišćene samo za ilustraciju teksta i nisu u vlasništvu Centra OSAM.
Tekst prevela, pripremila i priredila: Nina Nikolić