Negativni i pozitivni joni
Negativno naelektrisane čestice kiseonika nazivaju se laki joni ili negativni joni. Njihova velika koncentracija meri se u vazduhu koji je čist, bez primesa prašine i hemijskih nečistoća, i u određenom procentu vlažan.
Pozitivno naelektrisane čestice prašine i hemijske nečistoće, nazivaju se teški joni. Ovi veliki joni upijaju lake jone u vazduhu. Pozitivno naelektrisani joni su ugljen dioksid.
Mesta negativnih jona lekovitih za čoveka
U planinskim oblastima, gde ima više sunca, gde je povećana prirodna radioaktivnost (graniti) i čisti vazduh, jonska klima je znatno bolja nego u industrijskim i gradskim uslovima.
Negativne jone takođe formira energija vode koja se rasprskava. Pored vodopada, na morskoj obali, gde se talasi razbijaju o stene, ima vrlo mnogo negativnih jona. Sličan “osvežavajući” efekat imaju i fontane. Ljudi instinktivno rado dolaze na mesta intenzivnog razbrizgavanja vode. Suštinski izvor “zdravih” jona su i šume, pre svega, četinarske.
Vetar i negativni joni
Vetar je takođe značajan faktor koji utiče na promene u jonizaciji vazduha. U periodu toplih vetrova kod mnogih ljudi je prisutno depresivno stanje, raste broj srčanih napada, samoubistava i agresivno ponašanje. Početak ovih psihičkih promena podudaran je sa rastom koncentracije pozitivnih jona u vazduhu. Što duže duva vetar, to vazduh postaje suvlji, i negativni joni gube svoj potencijal.
Izvori štetnih pozitivnih jona
Prirodna harmonija električnog stanja atmosfere veoma je narušena razvojem civilizacije. Kao izvori štetnih za čoveka aerojona jesu, pre svega, različiti prljavi tehnološki procesi, električna polja visokonaponskih mreža, toksične supstance koje industrija izbacuje u atmosferu, prašina i toplota iz dimnjaka koje dovodi do kondenzacije vodene pare, motorizacija itd.
Asfaltiranje i betoniranje velikih površina takođe smanjuje ukupnu količinu jona i pogoršava jonsku klimu. Istraživanja su pokazala koncentraciju lakih jona u vazduhu velikih gradova koja je oko 100 puta niže od normale.
AERO Joni u prirodi – ANJONI
U prirodi se joni stvaraju u izobilju, kod svakog prenosa energije kroz vazduh, na primer ultraljubičastim zračenjem Sunca, sevanjem i grmljavinom, trenjem vazduha i kiše, razbijanjem vode u kapljice kod vodopada i morskih talasa i prirodnim zračenjem iz stena i tla. Mesta koja nas osvežavaju kao što su planine, vodopadi ili morska obala gde su uglavnom smešteni klimatski centri imaju veliku koncentraciju negativnih jona.
Mnogi ljudi primećuju da je vazduh pre oluje težak. Ovo se prepisuje visokom nivou pozitivnih jona u vazduhu za koje se takođe zna da su uzrok osetljivosti na nevreme kod astme. Odmah nakon oluje, vazduh je čist i prozračan, ispunjen negativnim jonima.
Negativni joni privlače čestice u vazduhu. Oni pročišćavaju vazduh tako da se vezuju za čestice prašine, polena ili dima, daju im statičko naelektrisanje i obaraju ih na tlo.
Selo ili urbana sredina kao izbor čoveka
Daleko veća koncentracija negativnih jona je na selu, dok nivo drastično opada što smo bliže gradovima i urbanim centrima. Savremenim načinom života stvorili smo okruženje koje uništava negativne jone iz atmosfere. Ovome doprinose zagađenja izduvnim gasovima, duvanskim dimom, prenaseljenost čak i disanje.
Nažalost, današnje zgrade, vozila i letilice svojom klimatizacijom su naelektrisane pozitivnim jonima, jer rešetke, filteri i cevi za klimatizaciju uništavaju negativne jone pre nego što oni stignu na svoje odredište. Osim toga flurescentno osvetljavanje, električna i elektronska oprema, TV ekrani, tepisi odeća i zavese smanjuju nivo negativnih a povećavaju nivo pozitivnih jona.
Prosečne koncentracije negativnih jona u vazduhu na različitim mestima su:
• pored vodopada 50 000 cm -3;
• na planini 5 000 cm -3;
• na selu 1 500 cm -3;
• kancelarija 50 cm -3.
(telo pozitivno reaguje na nivo od preko 1 000 jona po cm 3)
Negativni joni povećavaju protok kiseonika u krvi što rezultira:
– bržem oporavaku od fizičke iscrpljenosti i umora,
– smanjenjem pospanosti,
– opuštanjem i smirenošću,
– jačanjem imunog sistema,
– jačanjem vitalnosti mišića,
– bržem oporavku od bolesti kao što su astma, bronhitis itd.
Jonizacija
Jonizacija može da se pojavi usled toplotnog kretanja kao i pod uticajem drugih faktora: sunčevog ultraljubičastog zračenja, kosmičke radijacije, atmosferskog pražnjenja, zračenja radioaktivnih atoma itd. Ove se pojave dešavaju u različitim delovima atmosfere, u različito vreme i sa nejednakom intenzivnošću, i zato je količina jona, koja se formira u vazduhu u različitim regionima, različita i menja se u vremenu.
U atmosferi neprekidno deluju jonizujući faktori (neprekidno se formiraju joni). Uvek se formiraju dva jona – negativni i pozitivni.
Prepreka povećanju broja jona do beskonačnosti je rekombinacija, ili proces suprotan stvaranju jona. U blizini površine Zemlje, u svakom kubnom centimetru, u svakoj sekundi, formira se oko 6 do 12 parova jona, i isto toliko, usled sudara i neutralizacije jona različite polarnosti nestane.
Sa biološke tačke gledišta suštinski značaj nema broj jona, nego njihov odnos. Tako u mestima koja vrlo pozitivno utiču na čoveka (klimatska i planinska mesta), prevlađuju negativni joni, drugim rečima, ovaj odnos je manji od jedinice. U uslovima prirodne i zdrave klime formira se stanje jonske ravnoteže u proporcijama pozitivnih i negativnih jona koje su, sa stanovišta ljudskog zdravlja, najkorisnije.
Reč autora bloga.
Svi gore navedeni razlozi su dovoljni da bismo shvatili važnost elemenata prirode voda, kamen, drvo, vazduh, vatra na čoveka i čovekovo zdravlje.
Preporuka svima nama je da što više vremena da provodimo u prirodi, negujemo prirodu, čuvamo je i doprinosimo zaštiti eko sistema planete zemlje.
Tekst pripremila Valentina Šljivić
@copyright OSAM