Samo oni koji su apsolutno istinsko ja, mogu na svetu ostvariti svoju sopstvenu prirodu; samo oni koji ostvare svoju sopstvenu prirodu, mogu ostvariti prirodu drugih; samo oni koji ostvare prirodu drugih, mogu ostvariti prirodu stvari; oni koji ostvare prirodu stvari, zavređuju da pomažu Majku Prirodu u rastu i održavanja života; a oni koji su dostojni da pomažu Majku Prirodu u rastu i održavanju života, ravni su Nebu i Zemlji.

Zatim dolaze oni koji su u stanju da se dignu do poimanja jedne određene grane nauke. Takvom naukom, oni su u stanju i da shvate istinu. Razumevanje istinskog ja navodi na izražavanje; izražavanje postaje svedočanstvo; svedočanstvo postaje jasnoća i svetlost znanja; jasnoća i svetlost znanja aktiviraju; aktivno znanje postaje moć, i moć postaje sveobuhvatan uticaj. Samo oni koji su apsolutno istinsko ja, mogu na ovome svetu imati sveobuhvatan uticaj.

Oni koji poseduju svoje apsolutno istinsko ja, imaju tu osobinu da unapred mogu nešto znati.

Kada sreća ili nevolja predstoje, može se to unapred znati. Ako je to nešto dobro, može se unapred znati. Ako je to nešto dobro, može se unapred znati, ako je nešto zlo može se unapred znati. Stoga je onaj koji je shvatio svoje istinsko ja sličan nebeskom duhu.

Istina znači ostvarenje našeg ja; a moralni zakon znači slediti zakon svog bića. Istina je početak i kraj (supstanca) naše materijalne egzistencije. Bez istine nema materijalne egzistencije. I baš zbog toga moralan čovek ceni istinu.

Istina nije samo ostvarenje našeg bića; pomoću nje stvari izvan nas imaju egzistenciju. Ostvarenje našeg bića je moralno osećanje. Ostvarenje prirode stvari izvan nas jeste intelekt. A moralno osećanje i intelekt su moći ili sposobnosti našeg bića. Oni kombinuju unutarnju ili subjektivnu, i spoljnu ili objektivnu upotrebu moći duha. Stoga sve što se uradi pomoću istine, pravo je.

Tako je APSOLUTNA ISTINA NEUNIŠTIVA. Pošto je neuništiva, ona je večna. Budući večna, ona postoji sama sa sobom. Budući da postoji sama sa sobom, ona je beskrajna. Budući da je beskrajna ona je prostrana i duboka. Budući da je prostrana i duboka, ona je transcedentalna i inteligentna. Zato što je prostrana i duboka, ona sadrži celokupno postojanje. Zato što je transcedentalna i inteligentna, ona obuhvata celokupno postojanje. Zato što je beskrajna i večna, ona ostvaruje ili usavršava celokupno postojanje. Po prostranstvu i dubini, ona je kao Zemlja. Po transcedentalnoj (transcedentno – ono što prelazi područje čovekove svesti) inteligenciji, ona je kao Nebo. Beskrajna i večna, ona je sam Beskraj.

Pošto je priroda apsolutne istine takva, ona se manifestuje a da se o i ne vidi; ona dejstvuje bez pokreta; ona ostvaruje svoje ciljeve bez delovanja.

Princip toka i dejstvovanja prirode može se obuhvatiti jednom reči; pošto se ona pokorava samo svom sopstvenom nepromenjivom zakonu, način na koji proizvodi raznolikost stvari nedokučiv je.

Priroda je prostrana, uzvišena, inteligentna, beskrajna i večna. Nebo koje se pojavljuje iznad nas samo je blistava, svetla masa. Ali u njegovom neizmerljivom prostoru, Sunce, Mesec, zvezde i konstelacije lebde i nebo obuhvata sve stvari pod sobom. Zemlja koja se pojavljuje pred nama samo je pregršt prašine; ali svom svojom širinom i dubinom ona podržava ogromne planine ne osećajući njihovu težinu; reke i mora udaraju o nju i nigde ne probiju i ne procure. Planina ispred nas samo je masa stenja; ali na čitavom njenom prostranstvu trava i rastinje rastu, ptice i zveri stanuju, i bogatstva dragocenih minerala nalaze se u njoj. Voda ispred nas samo je kutlača tečnosti; ali u svim njenim neizmerljivim dubinama najveći ljuskari, zmajevi, ribe i kornjače se množe, i u njima boravi korisno obilje svake vrste.

Biti ono što istinski jesi, zakon je božiji. Nastojati da budeš ono što istinski jesi, zakon je čovekov.

Po prirodi biti ono što istinski jesi, znači biti onaj koji bez napora pogađa ono što želi da zna, čiji život lako i prirodno teče u harmoniji sa moralnim zakonom. Takvog čoveka nazivamo čovekom božanske prirode. Onaj ko nauči kako da bude ono što istinski jeste, otkrio je šta je dobro i čvrsto se drži toga.

Da bi naučio da budeš ono što istinski jesi, potrebno je da stekneš široko i bogato znanje o onom što je rečeno i učinjeno na svetu; da to kritički ispituješ; pažljivo da razmišljaš o tome; da to dobro prorešetaš; i ozbiljno da to sprovedeš.

Nije važno šta učiš; ali, kad si već jednom počeo nešto da ispituješ, ne smeš to napustiti dok to potpuno ne shvatiš. Nije važno šta pokušavaš da smisliš, ali kad si već jednom pokušao nešto da smisliš, ne smeš to napustiti dok to ne osvojiš. Nije važno šta pokušavaš da prečistiš, ali kad si već jednom pokušao nešto da prečistiš, ne meš ga napustiti dok to jasno i određeno ne prečistiš. Nije važno šta hoćeš da izvedeš, ali kad si već jednom pokušao nešto da izvedeš, ne smeš to napustiti dok to ne uradiš potpuno i dobro. Ako je nekome za to potreban jednostruki napor, ti ćeš upotrebiti stostruki napor. Ako je nekome potreban stostruki napor, ti ćeš upotrebiti hiljadu puta veći napor.

Produžiš li na taj način, makar i tup, sigurno ćeš postati pametan, makar i slab, postaćeš sigurno jak.

Od onog što je tvoje istinsko ja stići do razumevanja, naziva se prirodom, a od razumevanja stići do onog što je tvoje istinsko ja, naziva se kulturom. Kada shvatimo svoje istinsko ja, imamo razumevanja, a onaj ko ima razumevanja, nalazi time i svoje istinsko ja.

Konfucije i njegovi učenici

@ 2019 Copyright

Tekst možete podeliti i navesti izvor. Hvala!