Središni sklad

Ono što je bogom dano nazivamo ljudskom prirodom. Ispunjavanje zakona naše, ljudske, prirode jeste ono što nazivamo moralnim zakonom. Negovanje moralnog zakona jeste ono što nazivamo kulturom.

Moralni zakon je zakon čije delovanje ne možemo izbeći ni u jednom trenutku naše egzistencije. Zakon koji možemo izbeći nije moralni zakon. Stoga moralan čovek (ili viši čovek) bdi vredno nad onim što očima ne može da vidi i plaši se, pun je strahopoštovanja prema onome što ne može da čuje.

Ne postoji ništa očiglednije od onoga što ne može da se vidi i ništa opipljivije od onoga što ne može čulima da oseti. Stoga moralan čovek bdi nad svojim skrivenim mislima.

Dok se strast, kao što su radost, ljutnja, bol i zadovoljstvo, ne razbude, to je naša središna bit ili moralno biće (čung). Kada se strasti razbude i svaka od njih i sve zajedno dostignu svoju (odgovarajuću) meru i stepen, to je sklad ili moralni poredak (ho). Naša središna bit ili moralno biće je velika osnova postojanja, a sklad ili moralni poredak je univerzalni zakon u svetu.

Kada se naša istinska središna bit i sklad ostvare, svemir tada postaje kosmos i sve stvari postižu svoj puni razvitak i rast.

• Središni sklad je tekst za koji se veruje da je napisao Konfu;ijev unuk Cece.
• Središni sklad je tekst koji se zvanično učio napamet u osnovnim školama: očekivalo se da ga deca u šestoj ili sedmoj godini znaju naizust. U tekstu se nalaze neki pojmovi koji imaju veoma dug vek i tradiciju, i veoma su duboko bili uvreženi u svesti Kineza.
• Esej Središni sklad je druga od četiri knjige konfucijevih klasičnih spisa. U originalu se naziva knjiga „Čungjung“ što se prevodi kao „središni sklad“, „zlatna sredina“ ili „doktrina o srednjem“