Taičičuan kroz Tao kao proces učenja

June 23, 2020 Valentina Šljivić

Reč Tao znači način ili metod. U kineskoj kulturi on znači i pristup, filozofiju pa čak i način da “se ide niz tok” i da se prilagođava promenama.

Taiči* je u sebe uvukao mnoge delove tradicionalne kineske kulture. Sama filozofija jina i janga se jasno odslikava u svakom od stavova vežbe. Noge se kreću polako iz punog u prazno, donji i gornji deo tela su u skladu, a unutrašnje (um, energija, dah, organi) se usklađuje sa spoljašnjim (mišici, zglobovi, kosti, koža).

Taiči je priča o ravnoteži, i fizičkoj i emocionalnoj.

Yin & Yang

Učenici koji počnu da vežbaju Taičičuan se susreću sa mnogim novim konceptima. Nije samo dovoljno da se priča o opuštanju, i um i telo to treba da iskažu. Mnogima su pokušaji da se pokreću vlastita tela u harmoniji i skladu veoma izazovni. Dodajte na to i takve neobične stavove za postizanje tog sklada.

Posle izvesnog vremena započinje frustracija i razočarenje. “Mislio sam da je lako raditi Taiči, ali to je jedna od najtežih stvari koje sam radio”, česta su razmišljanja učenika na početku učenja veštine. Ali isto tako oni shvataju da je sa svakim časom sve lakše.

Taiči se razvijao vekovima. U Kini se smatra da je to vrhunska zdravstvena i borilačka veština. On nas uči strpljenju, upornosti, samodisciplini i najviše od svega – ravnoteži. Važno je da se te stvari znaju unapred. Ako očekujemo da brzo ovladamo veštinom izgubićemo radost sadašnjeg trenutka. Sve dok se osećate opuštenijim, imate veću slobodu pokreta ili manje bolova, to je znak da Taiči radi za vas.

Nije realno da se upoređujete sa vašim učiteljima ili drugim učenicima.

Svako je različit sa vlastitim okvirom okolnosti.

Taiči radimo za našu vlastitu korist, a ne za druge.

Taiči podstiče pozitivan stav i pristup stvarima, a to je u skladu sa principima tradicionalne kineske medicine.

Potrebno je vreme da se telo i um promene i razviju. Ako budete uporni zapazićete napredak. Postepeno i rado ćete očekivati vreme za vežbu.

U učenju Zen Budizma, kaže se da prosvetljenje dolazi kroz praksu. Praksa je jedino važna. I na neki način oni koji rade učestvuju u procesu prosvetljenja. Zapamtite da je učenje drugo ime za razvijanje – ono nema kraja.

Najvažnija lekcija koju treba naučiti je da ovladate sobom: da pretvorite vlastito nestrpljenje u strpljenje, vlastitu aroganciju u toleranciju, vlastiti strah u poverenje i vlastito nepoverenje u mudrost. Drugim rečima, kroz trening sa svesnošću, mi prevazilazimo naše slabosti i postajemo jači.

I kako izreka kaže, onaj koji ovlada sobom je pravi majstor. To nije projekat koji ima datum završetka. Svaki dan je novi dan sa izazovima koji nam omogućavaju da otkrijemo punoću naših sposobnosti. Dok živimo mi radimo. Učite se da uživate u tom iskustvu.

*u tekstu se ponekad koristi skraćenica Taiči koja je nastala od punog naziva veštine TaiČiČuan koji smo usvojili kao prevod u srpskom jeziku. Iako tačan kineski izgovor je Taiđiđuen i kao takav bi bio najispravniji da se koristi u pisanom i govornom obliku srpskog jezika.

Tekst pripremila: Valentina Šljivić

Prevod teksta: Radiša Đorđević

Naslovna foto: Aleksandar Šljivić

@copyright OSAM