Taijiquan ~ Tai Chi Chuan ~ Taičičuan
Taichichuan (Taičičuan) je drevna kineska veština koja nas uči da živimo u skladu sa prirodom i njenim zakonima.
Pojam taiči znači nešto veliko, sveobuhvatno, beskrajno, a čuan – pesnica, pokret. Tako da u slobodnom prevodu Taičičuan znači beskrajni, sveobuhvatni pokret.
Tai Či Čuan je svesno kružno kretanje. Taijiquan izvodimo usporeno, tiho i mirno. Mirnoća nas navodi na razmišljanje. Razmišljanje nas navodi ka jasnoći. Jasnoća nas vodi ka razumevanju. Razumevanje nam omogućava da razrešimo sumnje.
Taiči može da se izvodi sa mačem, lepezom, sabljom, štapom i kao takav ima nazive Tai či-mač,Taiči-lepeza, Taiči-sablja, Taiči-štap ili motka, u različitim stilovima izvođenja. Stilovi koji postoje su Čen, Jang, Vu, U i Sun. Iz pet stilova razvilo se nekoliko desetina formi koje su specifične za svakog majstora, a opet slične i prepoznatljive. Za sve forme važe isti zakoni i principi držanja tela i usklađivanja sa prirodom i tai či simbolom Jin-Jang.
Jin-Jang simbol, na kineskom Tai Ji Tu (太极图) predstavlja pozitivno i negativno u univrzumu.
Smenjivanje sile i promene koje nastaju u nama i oko nas u skladu sa prirodom. Kako se smenjuje sila u simbolu tako se i menja pokret prilikom izvođenja Taičija.
Sada možemo reći da je Taičičuan veština izvođenja harmoničnih pokreta uz prisustvo uma. Prilikom izvođenja ujednačenih pokreta smiruje se i produbljuje dah, telo se dovodi u stanje ravnoteže i opuštenosti. Dovođenjem tela u opušteno stanje, ći (energija) slobodno se kreće kroz meridijane (energetske kanale) i dospeva do organa u telu.
Dobrobiti od Taičija:
relaksacija uma i tela, jačaju tetive, zglobovi, pojačava se pokretljivost mišića, reguliše funkcije nervnog sistema, otklanja stres, dovodi u ravnotežu funkcije unutrašnjih organa, pojačava imunološki sistem, uravnotežava rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, dovodi do visokog stepena koncentracije i povećava samopouzdanje, upornost. Taičičuanom se poboljšava držanje tela, koristi se u lečenju bolesti od zavisnosti, artritisa, kao preventiva protiv osteoporoze, Parkinsonove bolesti, multipleskleroze i kod raznih psihosomatskih bolesti.
Da biste vežbali Taičičuan nisu potrebne bilo kakve fizičke predispozicije, samo dobra volja. Zvanično je priznat za metodu alternativnog lečenja.
Istorijat:
1200 g.n.e. taoistički monah Čang San Feng osnovao je manastir na planini Vu Dang, da bi praktikovao taoizam u cilju vrhunskog razvoja čoveka. Učitelj Čang je naglašavao da je ravnoteža između jina i janga način da se usavrše mentalne i fizičke sposobnosti. Tai či čuan je borilačka veština u kojoj moj kilogram snage pobeđuje tuđih 1000 kg snage, koristeći tuđe slabosti. Kinezi su je proglasili unutrašnjom borilačkom veštinom da bi se razlikovala od veštine Kung fu koju su vežbali u manastiru Šaolin.
Tokom godina došlo je do popularizacije Taičija. S obzirom da se prenosi s koleno na koleno odnosno sa učitelja na učenika, nije postojao standard vežbanja tj. svaka generacija se razvijala i menjala. Tako da se izvođenje formi i preneseno znanje menjalo.
Na 11. Azijskim igrama 1990 g. predstavljena je forma „42 pokreta“ koja je napravljena od 4 stila Jang, Sun, Vu i Čen da bi mogla da se uvrsti u takmičarsku disciplinu. Da bi se izvela forma od 42 pokreta potrebno je naučiti 4 pomenuta stila. Danas se na svim kontinentima organizuju VU ŠU takmičenja gde se prikazuje KUNG FU i TAI ČI veština.