Utisci vežbača

Šta sam dobila vežbajući Qi Gong
    

Draga Valentina,

Jutros, dok sam radila vežbu Zagrli drvo, “kliknulo” mi je da sam ja “četiri stuba zadovoljstva u životu” dobila vežbajući Qi gong:

1. Moje drage Osmice na čelu sa tobom, koje su moji blagoslovi, svetionici, podsticaji, orijentiri, nadahnuća;

2. Sjajne qi gong vežbe, koje bez obzira na sva ograničenja od strane godina, fizičkih mogućnosti, starih i novih povreda, promena raspoloženja, donose istinsku dobrobit i melem su i za dušu i telo;

3. Sinergija Osmica i qi gong vežbi, koje me nežno, ali čvrsto “gurkaju” prema napred, malim koracima, ali postojano, uvek donoseći radost, samopouzdanje i sposobnost da lakše izađem na kraj sa svim teškoćama u životu;

4. I iznad svega, tu je smeh koji prvo čujem kada ujutru dođem na vežbe i ozarena lica dragih ljudi koje vidim, a neizostavni su dodatak na vežbe. U takvom okruženju, okrepljena smehom, ogrnuta pažnjom i razumevanjem, vežbanjem dobijam uvek više od očekivanog: opuštenost, smirenost, usredsređenost, uravnoteženost. I podsticaj da rastem i priliku da počnem da isceljujem sebe i time postanem bolja i sebi i drugima. A tako nešto ne želim da propustim.


Moja kičma je počela da se ispravlja i biva sve savitljivija
    

Član sam Kluba “OSAM” i treniram Qi gong od oktobra 2016. Zahvaljujući tome, u Klubu sam upoznala mnoge divne ljude. Posle određenog perioda provedenog na vežbama, značajno se popravilo moje zdravstveno stanje. Artritis u prstima je počeo da popušta, a moja kičma da se ispravlja i da biva sve savitljivija. Istovremeno sam promenila pogled na svet i stekla mir, koji mi je bio odavno potreban.

Naše vežbe se održavaju vrlo redovno, dobro organizovano, pri čemu se vodi računa o svakom pojedincu, ali istovremeno i o funkcionisanju grupe kao celine. Valentina me je naučila da ne skidam osmeh sa lica i prosto zasadila lepe misli i lepo raspoloženje. U svim životnim situacijama, od kada sam je upoznala, ona mi je bila neprocenljivo važna kao podrška. Prvo se njoj obratim za savet, iako je dosta godina mlađa od mene, jer ta žena ima neverovatnu mudrost i intuiciju. Svi članovi našeg Kluba ovo dobro razumeju, a onima koji je ne znaju, želim najkraće da opišem kakva je naša Valentina.


Tai či priča
    

Želim da podelim sa svima vama, priču o drevnoj kineskoj  veštini tai chi chuan. Razlog je jednostavan, uživam i svakodnevno zahvaljujem svemogućem Univerzumu za blagodeti koje mi pruža pomenuta veština. Šta je sve tai chi chuan iz mog skromnog ugla ?

Pre susreta sa ovom divnom veštinom, moje više nego skromno saznanje i interesovanje se završavalo, kao i kod uglavnom svih zainteresovanih na konstataciji : a to je ono što rade Kinezi u parkovima, liči na balet, lepo izgleda, i ništa više, ni dalje!

Kada sam nesvesno počeo da uranjam u neotkrivenu dubinu ove hiljadudugogogišnje veštine, pre svega nisam znao da dišem pravilno, sve je bilo jako kratkog daha, u stvari ništa nisam znao, samo sam nepogrešivo osećao od prvog trenutka da mi sve što radim  prija.

Preporuka za tai chi chuan je da svi napravimo početni korak, koji je uvek bolji, nego da sve to posmatramo sa strane, ostalo je lako, ostaće u veštini strpljivi i uporni ! Kao i uvek kada nam se otvara neki novi nepoznati svet, pojave se i ogromna iskušenja,jer drugačije ne može biti.

Kao početnik, nisam, bukvalno, imao kontrolu pokreta, ritam, sve je bilo u neskladu, ličio sam na robota kojeg ne sluša nijedan deo tela. Zašto je to tako moralo biti?! Zato što je moj zauzeti um i mozak bio pun ometajućih bespotrebnih misli. Moja prva reakcija na činjenicu da mozak šalje „pogrešne signale“ telu, je bilo veliko nerviranje i dilema da li sam antitalenat, a onda je proradio, i dugo bio uporan „crv sumnje“ da treba odustatii izaći iz ove priče. „Opravdanje“, da nešto radim što nije za mene, počinjalo je od „argumentovane“ priče, da ne mogu vežbati kinesku veštinu, jer nisam imao sreće, da me kao malog izaberu i odvedu kod vrhunskih majstora i da sam zakasnio da budem novi Bruce Lee.

Mnogo razmišljanja, uvek donesu i nude bezbroj razloga za odustajanje, od bilo čega u životu, ali , na svu sreću, pojave se, nikad slučajno, osobe, koje razumeju, ovo, o čemu pišem, i polako, skoro neprimetno, prenose sve ono što je neophodno, da se stegnu zubi, promeni razmišljanje, da se stalno ide sve dalje i dalje, dok sve ne legne i postane, prirodan i normalan putisceljujućeg povratka sebi, prirodi, ljudima,ljubavi,životu.

Kada sam ispadao najsmešniji, ili najsmotaniji, ili kada me celo telo bolelo, samo kada se smejem, kada sam se bezbroj puta pitao šta mi je sve ovo trebalo, imao sam neviđenu sreću, da od početka ulaženja u ovu veštinu, imam pored sebe učiteljicu koja je sve to više nego razumela, koja je imala jedinu „mantru“: znam da je teško, da ništa nije lako, ali drugačije ne može, znam da sve boli, ali LEK JE SAMO JEDAN : VEŽBAJ, VEŽBAJ,VEŽBAJ, I SAMO VEŽBAJ.

Sa godinama vežbanja, pratile su me različite borbe sa svojim egom, mozgom, telom. Opasno je kada ne vidiš sebe, a primećuješ druge, i počinješ da meriš pogrešne stvari, koje ova veština donosi. Ego te uporno ubeđuje da radiš i vežbaš bolje od drugih, da si jako dobar, ali, ponavljam, velika je sreća imati pored sebe, učiteljicu, koja me uvek spusti na zemlju, koja sve razume, i zato veliko hvala! Zamka u koju nas uvlači naš ego je takmičenje sa drugima, što nije dobar put našeg ličnog rasta, jedino dozvoljeno je borba sa samim sobom, uz veliko poštovanje svih „sapatnika“ i rastu energije kao grupe.

Sve je normalno, kada se otvore novi pogledi na svet oko mene, dok treniram. Pre nego kockice počnu da se slažu,dugo nisam bio svestan započetog procesa neprekidnih promenasamospoznaje.

Sve se menja, smenjuju se java i san, san da ovu prelepu veštinu vežbam beskonačno dugo. Znam da zvuči nemoguće, ali ja sam čovek koji veruje u čuda, i zato je meni sve moguće i normalno.

Tai chi chuan je onaj izvor, koji sam slučajno pronašao, i sa koga ne mogu nikako da utolim žeđ, sa godinama što više pijem sa tog izvora, sve sam žedniji. Sve mi prija, u stomaku odavno više nema nervoze, glava je hladna, misao mi je jasna, namera čista, srce mirno, dišem punim plućima, osećam, zahvaljujući vežbama ogromne prilive energije koja nesmetano kruži, nema blokada misli, i tela, osećam zadovoljstvo i ljubav u svemu što radim.

Najmanje sam pisao o treninzima i vežbanju, jer taj deo treba svako lično da oseti i doživi. Tai chi je postao deo mog svakodnevnog života,razmišljanja,karaktera,ličnosti, priznajem da je to ona, neobjašnjiva ljubav, a zato i jeste ljubav koja ne prolazi.


Vežbe izuzetno prijaju telu i duhu!
    

Počela sam da vežbam tai či čuan i ći gong pre tri godine i od tada se mnogo toga promenilo na bolje.

U odnosu na zdravlje, na primer, glavobolje se ređe javljaju, nekad skoro da ih uopšte i nemam. Vrlo brzo su se  desile promene na poslu, a pojavila se i ljubav!

Treninzi su odlično vođeni, a vežbe izuzetno prijaju i telu i duhu.

Čvrsto verujem da ove veštine donose svakom ono što mu treba, s tim što valja uložiti truda i vežbati. Uvek iznova. Stalno. Bez prekida.


Tai či može svako da vežba
    

Otkad vežbam tai či, noge su mi mnogo jače, mogu više da šetam, a da se ne umorim, bolje se osećam. Vežbe su lagane. Može svako da ih radi.


Ći gong vežbe doprinose da se osećam dobro
    

Ove zime sam odličnog zdravlja, nos mi nije procureo, a kamoli da sam se zakašljala. Redovno vežbam tehnike disanja koje sam naučila na radionici Prirodno disanje i masiram tačke na glavi. Ći gong vežbe doprinose da se osećam dobro.


  • 49
  •  
  •  
  •  
  •  
    49
    Shares