Jednog jutra pre polaska na Ćigong trening, čula sam preko TV-a da je što se tiče emocionalnog zdravlja potrebno, za preživljavanje 4 zagrljaja, za održavanje 8 zagrljaja, a za napredovanje 12 zagrljaja. Zaključila sam da sam po tom pitanju veoma ugrožena. Na treningu sam svima ispričala šta sam čula. Više se i ne sećam jer je to bilo pre nekoliko godina, kako smo počeli da se grlimo pre svakog treninga ali znam da smo svi istrajali  i da nam je svima prijalo, postali smo takoreći „zavisnici“. Uvedeno je pravilo „obaveznog“ zagrljaja pre početka treninga. Novi članovi bili bi u početku malo zbunjeni, ali su većinom prihvatili pravilo.

Šta se ustvari desilo?

Zagrljaj pre svega čini da se osećamo bolje. Svi u grupi postali smo otvoreniji i prijateljski raspoloženi. Razvilo se poverenje i osećaj pripadnosti. Postali smo osetljivi jedni prema drugima i zainteresovani za druge u grupi. Povezali smo se. Osim toga što na treninzima Ćigonga, vežbajući, veštine koje nas čine svesnijim i osetljivijim bićima, verujem da je i zagrljaj tome doprineo.

Pronašla sam dosta toga šta nam sve čini zagrljaj. Naša koža je prepuna završetaka nervnih vlakana (C vlakana), preko kojih se, kada se neko zagrli (dodirne) prenosi informacija u deo mozga zadužen za osećanja i stvara osećaj zadovoljstva. Pri zagrljaju dolazi do smanjenja nivoa hormona stresa, kortizola i povećanja nivoa oksitocina koji utiče na povezanost osoba u zagrljaju, a luči se i hormon sreće seratonin. Oksitocin se luči pri rađanju, kada se javlja osećanje povezanosti majke i ploda. Upravo tada,  pri kontrakcijama materice dolazi do prvog iskustva zagrljaja.

Može se reći da je zagrljaj ponekad delotvorniji od lekova. Snižava krvni pritisak, smanjuje puls, znači čuva srce. Zagrljaj pojačava imunitet jer timus, grudna žlezda, kada se dodiruje pri zagrljaju, utiče na stvaranje belih krvnih zrnaca.

Postoji mnogo vrsta zagrljaja koji zavise od situacija i ljudi. Jasno nam je da su dok smo mali,  zagrljaji neophodi, da pružaju ljubav i utehu, da pružaju sigurnost i skrovište od straha.

Decu treba grliti što više, stručnjaci kažu bar 14 zagrljaja dnevno.

Osobe koje su često grljene u detinjstvu imaju više samopouzdanja, manje su podložne bolestima i pod manjim su stresom. Roditelji instiktivno grle decu kada se povrede, jer utešni zagrljaj i dodir smanjuju bol, tako što aktiviraju C vlakna koja prenose poruku zadovoljstva, a blokiraju se druga vlakna koja prenose bol u mozgu. Takođe se zagrljajem postiže opuštanje mišića, pa se time smanjuje bol. Kod prerano rođenih beba zagrljaji pomažu da brže porastu. Snižavaju nivo šećera u krvi deci koja boluju od dijabetesa, utiču na razvoj inteligencije i smanjenje straha. Grljenje mede ili neke druge plišane igračke smanjuje egzistencijalni strah.

Mladost je ispunjena drugarskim zagrljajima, ali prvi ljubavni zagrljaj ne  ostavlja trag samo na površini kože, već i u duši. Muškarci tokom života dobijaju manje zagrljaja od žena. Zbog vaspitanja i predrasuda, a i zbog toga što u detinjstvu dečacima drugačije rade hormoni, oni imaju manju potrebu za fizičkim dodirom od devojčica. Ženama zagrljaji znače mnogo više. Zagrljaji u braku stvaraju bliskost između partnera. Za srećan brak potrebno je tri zagrljaja dnevno. Ipak, starijim osobama, zbog njihove fizičke i emotivne krhkosti i često usamljenosti, zagrljaji mogu biti veoma korisni.

Zagrljaji spadaju u neverbalno prenošenje emocija i idealna je podrška bilo da je u pitanju sreća ili tuga. Često govori mnogo više od reči. Pruža utehu, mir i sigurnost. Njime se pokazuje ljubav i nežnost, odvodi tuga i usamljenost i unosi radost. Puni nas pozitivnom energijom. Iskreniji je od poljubca, jer ne može da se odglumi, nepogrešivo pokazuje da li nam je do nekoga stalo ili ne. Neophodan je svakome u nekom trenutku života. Ponekad čak i samo prisećanje na nežan zagrljaj čini da se osećamo dobro.

Zagrljaj može biti romatičan, strastven, zaštitnički, prijateljski, može predstavljati duboku odanost, nepokolebljivu povezanost...Bilo koji da je uvek je to predivan poklon u svakom životnom dobu, detinjstvu, mladosti, zrelosti i naročito starosti. Nema ništa lepše i utešnije od zagrljaja, on je najiskreniji i najdublji jezik ljubavi.

Tekst priredila:

Mira Blanuša član kluba i centra „Osam“, začetnik i inicijator zagrljaja u grupi Ćigong.

Tekst možete podeliti i navesti izvor. Hvala!

@copyrights OSAM